ВЕСТИ КРОЗ УМЕТНОСТ

ГРАВИРА



Некад су представљале прве ударне вести о важним биткама, а данас су чувари, али и историјских догађаја некадашње лепоте градова


но што су данас разгледница, новинска фотографија и телевизијска слика некад је била гравира. Вековима, од проналаска штампе до проналаска фотографије, гравира је светом ширила лепоту градова и обавештавала о биткама и сличним догађањима. Била је важно и веома цењено средство преношења вести.
И захваљујући њима данас знамо како су изгледали градови, предели, како се ратовало, живело, одевало. Укратко, како је некад било. Наравно, то је истовремено прича и о прошлости графике и штампе, о дрворезу, бакрорезу и литографији, о развоју техника помоћу којих се прави гравира.
У Музеју града Београда се, на пример, чувају многе гравире о Београду. Најлепше и најважније од оних насталих између 16. и 19. века показане су на изложби „Брег за размишљање” и објављене у истоименој монографији. Аутор изложбе и монографије Владимир Томић лепо и документовано прича о њима.

„Брег за размишљање”, нашу престоницу некад су тако звали у Цариграду. Гравире које откривају како је Београд изгледао и шта му се догађало у времену пре него што је пронађена фотографија штампане су у Бечу, Амстердаму, Нирнбергу, Венецији, Франкфурту на Мајни, Аугзбургу, Паризу, Риму, Лондону, Београду, и другим европским центрима. Међу њиховим ауторима били су значајни уметници, а многи издавачи посвећивали су Београду илустроване монографије и албуме. Та издања су, затим, често понављана и објављивана у разним градовима што јасно указује да Београд није словио само за изоловано утврђење на граници Османског и Хабзбуршког царства, него за кључни град овог дела Европе.

Прво после Библије

Најстарији податак о Београда сачуван међу гравирама Музеја града уједно је и његови први познати приказ. Захваљујући дрворезу који је 1522. године израдио Зебалд Бехам у Нирнбергу, знамо како је текла битка 8. августа 1521. године зато што се на гравири јасно види да јаничари надиру ка Доњем граду. Град је био неприпремљен за борбу, бомбардован је више од месец дана, али да је ипак брањен све до тог 8. августа који је забележио Бехам. Три недеље после битке, притиснути глађу и оскудицом, Срби су предали Београд а Турци су после две неуспешне опсаде (1440. и 1456. године) напокон отклонили препреку ка хришћанској Европи. Био је то први ратни поход султана Сулејмана Другог Величанственог који је, освојивши простор од средње Европе до Индијског океана, обезбедио Османском царству положај светске силе.

Бехамов дрворез отиснут је у радионици Волфганга Реша у Нирнбергу, брзо се проширио по осталим деловима Европе заинтересованој за османско напредовање, и дуго је утицао на доцније графичке представе о Београду. На пример, веома сличан Бехамовом је дрворез Јакоба Клаузера објављен у четвртом издању славног дела „Космографија“ Себастијана Минстера штампаног у Базелу 1550. године, дела које је имало 46 издања на шест језика. После Библије било је најчитаније дело, а представља први свеобухватни научни опис света.
До Великог бечког рата 1683. године Београд је био честа тема гравира. Најчешће је представљан са дунавске стране, тако да се јасно види његово пристаниште. Горњи и Доњи град опасани су јаким и високим средњовековним зидинама. Бела (Темишварска) кула бранила је улаз у дунавско пристаниште. У Горњем граду могао се видети и замак деспота Стефана Лазаревића са кулом Небојшом. На свим кулама истакнут је полумесец.

На позив кнежева

Вест о хабзбуршком освајању Београда у лето 1688. године повећала је занимања Европе за најзначајније утврђење, како је с правом називан Београд. Настала је поплава ратних хроника, путописа и историја илустрованих многобројним гравирама. Неке од њих рађене су према скицама војних картографа и инжењера који су на лицу места начинили бројне цртеже опседнутог града. Тако се, за време опсаде, у штабу Максимилијана Баварског налазио и инжењер Јохан Баптист Гумп коме је наложено да изради велику композицију и целовити приказ тадашњег Београда. Он је представио ток опсаде, план града и околине и сам Београд.

Легендама је означио 41 објекат: тврђаву, замак деспота Стефана, палату великог везира, велики каравансарај који је сазидао Мехмед паша-Соколовић, судницу, велику мошеју и болницу, градско купатило и друге значајне грађевине. Гумпово дело је у Минхену објавио Михаел Венинг, баварски дворски гравер. Његов бакрорез се састоји од девет састављених листова. На њему је први пут приказан детаљан план града, тачније од претходних и од многих будућих.
У 18. веку Хабзбуршко и Османско царство три пута је ратовало на територији Србије, па је Београд опет био у жижи интересовања европске јавности. За кратко време, у најразличитијим европским штампарским центрима, издат је велики број планова, карата и ратних сцена везаних за Београд. Аугзбуршки издавач Каспар Брехенмахер је 1717. године целу књигу посветио Београду. У њој су баркозери Готфрида Рога.
Изглед Београда из тог времена познат је по многим гравирама рађеним по цртежима насталим у самом граду. Овде је 1739. и 1739. године боравио Франсоа Никола де Спар, дворски сликар принца Карла Александра од Лорене. Сликао је Београд из разних углова, да би 1751. године у Бечу израдио велики атлас у коме је објавио неколико изгледа и два плана. Српска јавност је Спарове радове упознала тек 1905. године у часопису „Нова искра” који је од августа до новембра објављивао текст „Београд од 1717-1739. по архивским изворима” историчара Теодора Стефановића Виловског и илустровао га литографијама Петра Марковића урађеним по Спаровим цртежима.

Познати бечки сликар и пејзажиста Јакоб Алт на пропутовању 1821. године насликао је неколико изгледа Београда. Један је, на пример, објављен у петом тому велике едиције „Мејеров Универзум” Јозефа Мејера која је излазила од 1833. до 1861. године у 17 томова на 12 језика са више од 80.000 претплатника у целој Европи. Кнежеви Михаило и Милан Обреновић позвали су у Београд бечког сликара Карла Гебела 1861. и 1881. године. Његове радове претворио је у гравире 1863. године бечки издавач Јохан Хелер. У Србији је 1861. године боравила и Јулија Витгенс која је насликала заседање Преображенске народне скупштине у Крагујевцу и неколико сцена и панорама Београда. Министарство унутрашњих дела одбило је њену молбу да плати објављивање радова, али је зато њена панорама објављена у Бечу.
За време српско-турских ратова сви већи европски илустровани листови послали су у Београд и Србију ратне дописнике и цртаче. Стога се велики број новинских дрвореза, ксилографија, са изгледима Београда и ратним сценама из Србије истовремено појавио у Паризу, Лондону, Бечу, Лајпцигу, Прагу. У Београду је 1876. године боравио Џ. Скот и нацртао неколико слика града (пијаца на Зеленом венцу, Дорћол, резиденцију кнеза Милана, тврђаву, Абаџијска чаршија).  Његови цртежи често су објављивани у европским илустрованим листовима.

Трамвај на струју

Наши штампари и аутори су , наравно, такође били заинтересовани за Београд. У то време је на Дорћолу радио литографски завод Вилхелма Кина, био је агент Царско-краљевске дворске вештачке штампе и артистичког завода Рајфенштајна и Реша из Беча. Он је 1878. године објавио литографију са 13 изгледа града. Карађорђево освајање Београда забележено је литографијом објављеном у првој од две књиге „Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа” Константина Ненадовића, објављеној у Бечу 1883. године.
———————-
Снага Европе

Један од најзначајнијих француских картографа и издавача, Никола де Фер, краљевски географ тројице краљева из династије Бурбон, објавио је план Београда у осмом тому свог знаменитог дела „Снаге Европе” из 1695. године. План је израдио Херман ван Лон.
Поменимо и сцене битке код Београда које је насликао Јан ван Хухтенбург, дворски сликар из пратње Еугена Савојског, а које је бакрорезао Јан Ванделар, објављене су у Хагу 1729. године.
———————-

Прву географску карту Кнежевине Србије у Београду је нацртао 1843. године Јован Бугарски. Литографисао је Анастас Јовановић. У доњем десном углу насликана је група Срба окупљених око храста на коме је српски грб, с панорамом Београда у позадини. Бугарски и Јовановић објавили су карту о свом трошку у Бечу 1845. године и посветили је тада већ бившем кнезу Михаилу Обреновићу. Карта је објављена у неколико варијанти па и на француском језику. То је прва српска карта коју је признала тадашња стручна јавност и на коју су се позивали и многи страни састављачи мапа Србије.
Новински дрворези на којима је Београд били су врло чести у новинама објављиваним у последњим деценијама 19. века.
„Илустроване новине” су, на пример, објавиле ксилографије нове пруге Београд–Ниш на основу цртежа Карола Сатмарија. Изглед новог двора, српског илустратора чешког порекла Владислава Тителбаха објављен је 1886. године у римокатоличком илустрованом недељнику из Регензбурга. За албум фотографија „Град Београд” у издању Светозара Велицког из 1895. године Петар Марјановић израдио је литографију са приказом првог београдског електричног трамваја изнад пиваре Ђорђа Вајферта.

А онда се крајем 19. века појавила фотографија и полако али сигурно гравиру из свакодневног живота потиснула у музеје да дочекује будућа времена којима ће причати о прошлим.

(Фотографије из архива
Музеја града Београда)
Advertisements